[catya]

Karling je zimski olimpijski sport tek od Nagana 1998., iako njegove početke možemo pronaći već na slikama znamenitog Petera Brojgela (Peter Bruegel) iz 1565. U programu olimpijskih igara kao demonstracioni sport karling se pojavio 1924. godine.

Brojne su teorije o nastanku karlinga u kojem dve četveročlane ekipe nastoje uz pomoć »četki« i »metli« smestiti po osam »kamenih kugli« (izvorno: »stones«) što bliže središtu »kuće« (»house«) označene krugovima na ledenoj površini. Vodeći (»lead«) prvi baca svoja dva »kamena« prema središtu »kuće«, drugi i treći igrač zovu se jednostavno »second« i »third«, dok poslednji baca »skiper« koji je ujedno i kapetan ekipe.

Karling je škotski nacionalni sport koji se proširio na Kanadu, SAD, Švedsku, Švajcarsku, Norvešku, Dansku, Nemačku i Francusku, stoji u napisu »Klizeće kamenje« sedam decenija čekalo je olimpijsko priznanje.

Naziv igre nastao je »prema zvuku« bačenog kamenja – »the roaring game«. Brojgelova platna – »Zimski krajolik sa lovcima na ptice« i »Lovci u snegu«, prikazuju »ice shooting«, bavarsku igru na ledu koja se smatra pretečom karlinga.

Autor prvih pisanih tragova o karlingu Škot je Džon MekKuksin koji je u februaru 1540. godine zabeležio jedan ondašnji »dvoboj na ledu«. Prva pravila karlinga objavio je Dudingson klub 1813. godine. Svetska prvenstva u muškoj konkurenciji igraju se od 1959. godine, a u ženskoj od 1979. godine.

»Kamen« kojim se igra karling napravljen je od granita i teži otprilike 20 kilograma.