[paralelopipe]

Suočen sa sve većim brojem pravopisnih grešaka od strane članova foruma, želeo bih da iznesem predlog da se u svakoj temi, u kojoj se vodi diskusija, postavi sticky topic u kom bi se nalazila pravila pravopisa (sastavljeno i rastavljeno pisanje reči, pravopisni znaci, interpunkcija...).

Ovim predlogom nemam nameru bilo kog da uvredim, već pokušam, u saradnji sa administratorom i moderatorima, da utičem na edukaciju ljudi, a istovremeno i na još veću reputaciju foruma. Žalosno je videti da ljudi ne poznaju maternji jezik, neki sopstvenom krivicom, drugi, neznanjem svojih profesora, treći, davnim odlaskom iz zemlje ili rođenjem u inostranstvu, četvrti, odrastanjem u nesrećnim 90-tim, kada nikom nije ni bilo do obrazovanja...

Unapred zahvalan.



Prilog:


* Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči


Sastavljeno se pišu:

a) složenice koje imaju samo jedan akcenat i u kojima se prvi deo ne menja, na primer: Beograd (Beograda, Beogradu), goloruk, parobrod, pismonoša, bezdušan, jugozapadni, prepoloviti, izvući;

b) nazivi stanovnika naselja iako se imena tih naselja sastoje od dve akcentovane reči i pišu se odvojeno; na primer: Novosađanin (prema Novi Sad), Belocrkvanka (prema Bela Crkva), Bjelopoljac (prema Bjelo Polje);

c) prisvojni prodevi izvedeni od naziva mesta ako se sastoje od dve akcentovane reči, npr. gornjomilanovački (prema Gornji Milanovac), južnoamerički (prema Južna Amerika), krivopalanački (prema Kriva Palanka);

č) rečca ne uz imenice i prideve s kojima srasta u složenice, na primer: - neznanje, nečovek, nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj - nepoznat, neprirodan, nezreo, nepismen, nevelik, nevidljiv;

ć) složeni prilozi kao: malopre, pokadšto, gdekad, gdegde, najednom, napamet, otprilike, sneruke i predlozi: povrh, namesto, ukraj, uoči, podno;

d) rečca naj- u superlativu opisnih prideva, na primer: najlepši, najlakši, najbolji, najjači, najjednostavniji.

S crticom između prvog i drugog dela pišu se polusloženice, ako svaki od sastavnih delova čuva svoj akcenat i ako se prvi deo ne menja po padežima. Tako se pišu:

a) višečlani nazivi mesta, na primer: Herceg-Novi (iz Herceg-Novog, u Herceg-Novom), Ivanić-Grad;

b) dve imenice od kojih jedna određuje drugu, a zajedno označavaju jedan pojam, na primer: baš-čaršija, radio-amater, rak-rana, auto-put, general-major, general-potpukovnik;


Rastavljeno se pišu:

a) rečca ne u odričnim oblicima glagola, na primer: ne znam, ne veruju, ne dolazimo, ne pitaj, ne može; izuzetak su odrični glagoli neću, nemam, nemoj, nisam;

b) odrične zamenice niko, ništa, nikoji, ničiji, nikakav, kad se upotrebljavaju s predlogom, na primer: ni za koga, ni sa kim, ni u čijem, ni pred kakvim, ni za kojim;

c) rečca li uz glagole u upitnim rečenicama, npr. Hoćeš li doći? Veruješ li mi? Znaš li to? i u upitnim rečenicama sa da, na primer: Da li bi mi pomogla? Da li imaš novca?


* Interpunkcija

U pisanju se radi jasnijeg prikazivanja onoga što hoće da se kaž, upotrebljavaju pojedini znaci koji se zajedno nazivaju interpunkcija ili rečenični znaci.

Znaci interpunkcije su: tačka, zarez, tačka i zarez, dve tačke, navodnici, upitnik, uzvičnik, zagrade i crta.

Tačka se stavlja na kraju obaveštajne - potvrdne i odrične rečenice, na primer: Svaki dan učim za ispit. Za ispit ne učim redovno.

Zarez se kao znak interpunkcije upotrebljava često i u različitim rečeničnim situacijama. Pošto je jedno od osnovnih načela srpskog pravopisa slobodna (logična) interpunkcija, za upotrebu zareza je najvažnije pravilo da se ono što je u mislima tesno povezano, što predstavlja jednu celinu, ne odvaja zarezom, a delovi koji čine celinu za sebe, odvajaju se zarezom od ostalih delova rečenice.


Zarezom se odvajaju:

a) reči i skupovi reči (istovrsni delovi rečenice) u nabrajanju: Miša, Drenko, Nenad i Srđan su otišli na izlet. Poneli su i dobre hrane, i bezalkoholnih pića, i društvenih igara.;

b) nezavisne rečenice kad nisu povezane veznicima: Došao je, pozdravio se, dobro večerao i nestao.;

c) paralelni delovi rečenice kad su u suprotnosti: Zadatak je težak, ali zanimljiv. Pokloniću tebi a ne Igoru. Nismo letovali na moru, već u planini.

d) rečenice koje su u suprotnosti: Kasnije smo krenuli, ali smo stigli na vreme. Vi ste pošli ranije a ipak ste zakasnili.;

e) rečenice u inverziji (kad se zavisna rečenica nalazi ispred glavne), na primer: Kad se spremim, pozvaću te telefonom. Ako možeš, pomozi mi. Iako sam znala, nisam odgovorila na sva pitanja.;

f) reč ili skup reči koji su naknadno dodati ili umetnuti u rečenicu: To je, dakle, tvoj voćnjak. Sve ću ti, naravno, ispričati. Ti si u pravu, neosporno.;

g) vokativ i apozicija su, takođe, naknadno dodati u rečenicu, pa se odvajaju zarezom, na primer: Vi ćete, deco, dobiti slatkiša. Tebi ćemo, bako, doneti voća. Dela Ive Andrića, jedinog jugoslovenskog Nobelovca, prevedena su na mnoge jezike.;

h) uzvici isto nisu sastavni delovi rečenice, pa se odvajaju zarezom: Uh, što je hladno! Oh, što me boli zub! O, stigla si?!;

i) umetnute rečenice na primer: U mom selu, koje je jedno od najuspešnijih u voćarstu, gotovo svi gaje maline.;

j) između mesta i datuma, na primer: Sombor, 15. avgust 1991. U Novom Sadu, 2. aprila 1957.


Tačka i zarez se upotrebljavaju:

a) između rečenica koje su u složenoj rečenici manje povezane sa drugim rečenicama, na primer: Kad smo se sreli, pozdravili smo se, razgovarali o školi; nismo pominjali nedavnu svađu.;

b) između grupa reči koje se razlikuju po srodnosti, na primer: Na put ću poneti: odeću, obuću, kišobran, higijenski pribor; knjige, sveske, pribor za pisanje; društvene igre, fudbal i reket za stoni tenis.


Dve tačke se se stavljaju:

a) iza reči kojima se najavljuje nabrajanje, a ispred onoga što se nabraja, na primer: Na pijaci kupi: sira, jaja, kajmaka, mesa, salate i luka.;

b) ispred navođenja tuđih reči (upravnog govora); npr. Rekao nam je doslovno: "Novac za ekskurziju je obezbeđen".


Navodnicima se obeležavaju:

a) tuđe reči kad se doslovno navode , na primer: Ulazeći svi zagrajaše "Srećan ti rođendan!"

b) reči koje se upotrebljavaju s ironijom i kojima nečemu ne želi da se da suprotno značenje: npr.: Znam, ti si "vrednica". Doneo je tvoj "veliki projatelj".

Na kraju upitnih rečenica stavlja se upitnik, a iza uzvičnih rečenica, kao i iza manjih govornih jedinica koje se izgovaraju u uzbuđenju, povišenim glasom, stavlja se uzvičnik, na primer: Kako si? Šta radiš? Uh, što sam gladna! Ne viči! Požar! Kada se pitanje izgovara povišenim glasom iza njega se stavljaju i upitnik i uzvičnik; npr. On položio?! Ne daš?!

Zagradom se u rečenici odvaja ono što se dodaje radi objašnjenja prethodne reči ili dela rečenice, na primer: Interpunkcija (rečenični znaci) doprinosi jasnijem izražavanju. Imenske reči (imenice, pridevi, zamenice i brojevi) menjaju se po padežima. Za vreme Prvog svetskog rata (1914 - 1918) vladale su nestašice hrane, odeće i lekova.


Crta se piše:

a) Umesto prvog dela navodnika u dijalogu i to u štamšanim tekstovima, a drugi deo se izostavlja; i na kraju upravnog govora se piše crta ako se rečenica nastavlja i objašnjava nešto o upravnom govoru; na primer:
- Ko je to bio? - Upita majka.
- Moj drug.
- Zašto ga nisi pozvao unutra?
- Žurio je - promrmlja Miloš.;

b) kad se želi nešto istaći, ili naglasiti suprotnost, neočekivanost; na primer: Pođem ja, kad - nigde nikog. Sve sam naučila, sve znam - ne vredi, zbunila sam se.


* Pravopisni znaci

Pravopisni znaci se upotrebljavaju uz pojedine reči za razliku od interpunkcije koja se upotrebljava u rečenici.

U pravopisne znake se ubrajaju: tačka, dve tačke, nekoliko tačaka, crta, crtica, zagrada, apostrof, znak jednakosti, znak porekla, akcentski znaci i genitivni znak.

a) Tačka se kao pravopisni znak upotrebljava:
- iza skraćenica: npr., itd., sl., tj.;
- iza rednih brojeva kada se pišu arapskim brojkama: 15. mart 1991. godine.

Tačka se ne piše iza rednih brojeva napisanih arapskim brojkama kada se iza njih nađe drugi pravopisni znak (zarez, zagrada, crta ili koji drugi); npr.: O tome ćete naći informacije na 119, 120, 121 i 122. strani. Na nekim spratovima (2, 4. i 5) su pokvarene električne instalacije. Na 10-15. kilometru ćeš ugledati planinarski znak.

b) Dve tačke se kao pravopisni znak pišu:
- između brojeva ili slova kojima se iskazuje neki odnos i čitaju se "prema".
Na primer:
Rezultat utakmice je 2:1 u korist "Crvene Zvezde".
Korenski samoglasnik se smenjuje o:i:a u rečima ploviti - plivati - poplaviti.

c) Nekoliko tačaka (najčešće tri) stavljaju se:
- umesto izostavljenog teksta i u isprekidanom tekstu; na primer:
Predlozi su: kod, pored, u, sa...
Kad se voz zaustavio, on se pojavi... i reče: "Divno je vratiti se kući".

d) Crta se kao pravopisni znak upotrebljava:
- između brojeva umesto predloga do, npr.:
Kupi 10 - 15 kilograma krompira.
Ivo Andrić (1892 - 1975) je dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Ako se ispred prvog broja nalazi predlog od, crtu ne treba pisati već ispisati i predlog do; na primer: Prvi svetski rat je trajao od 1914. do 1918. godine.

- između naziva gradova i drugih mesta da bi se označio pravac kretanja, na primer: Put Beograd - Niš ima veliki privredni značaj.
- između dva ili više imena kojima se označavaju tako tesno vezani pojmovi da oni čine jedan pojam.: Utakmica "Crvena Zvezda" - "Partizan" je uvek najznačajnija utakmica koja se igra.

e) Crtica se kao pravopisni znak piše:
- između delova polusloženica: radio-aparat, auto-mehaničar, foto-aparat, aero-miting;
- pri rastavljanju reči na slogove na kraju retka;
- u složenim ili izvedenim rečima u kojima se prvi deo piše brojem a drugi deo slovima: 150-godišnjica, 40-tih godina prošloga veka, 15-godišnjak;
- između skraćenica i nastavka za oblik, na primer: Prema Tanjug-ovoj vesti, do rata među sukobljenim stranama neće doći. Kulturna saradnja sa UNICEF-om je dobra.

f) Zagrada kao pravopisni znak:
- služi da označi oba oblika reči o kojima se govori, npr.:
Predlog s(a) uz instrumental sredstva se ne upotrebljava.
- stavlja se iza rednog broja ili slova kojima se označava novi odeljak:
1), 2), 3) itd. - a), b), v) itd.

g) Apostrof se stavlja umesto izostavljenog slova: Je l' to tačno?

h) Znak jednakosti se upotrebljava između reči da bi se označila njihova jednaka vrednost, a čita se: jednako, ravno, isto što, jeste. Na primer:
himba = sumnja, tata = subjekat (u rečenici)

i) Znaci porekla su > i <. Upotrebljavaju se u stručnim tekstovima.
- znak > se čita "dalo je" ili "razvilo se u", npr.:
tvojega > tvoega > tvooga > tvoga;
- znak < se čita "postalo je od", npr.:
crnji < crn -ji; junače - junak -e

j) Akcentski znaci se beleže u stručnoj literaturi (obično iz gramatike) i u običnim tekstovima kad je potrebno da se označi reč koja se od iste reči u susedstvu razlikuje samo akcentom; npr.:
Sâm sam to uvideo.
Došao je da dâ oglas.

k) Genitivni znak se stavlja na krajnji vokal genitiva množine kad je potrebno označiti razliku ovoga oblika od drugih oblika, najčešće genitiva jednine iste zamenice. Na primer: Iz primerâ možeš zaključiti o toj pojavi. Genitivnim znakom je naznačeno da je to genitiv množine, odnosno da se iz više primera može zaključiti, a ne samo iz jednog.


* Skraćenice

U srpskom jeziku postoje dve vrste skraćenica:

I Skraćenice koje nastaju skraćivanjem reči u čitanju se izgovaraju potpuno, kao da nisu skraćene. I one se međusobno razlikuju, a najčešće se upotrebljavaju sledeće:

a) skraćenice kod kojih se skraćivanje označava tačkom:br. (broj) tzv. (zako zvani) ž.r. (ženski rod)
uč. (učenik) i sl. (i slično) v.d. (vršilac dužnosti)
str. (strana) tj. (to jest) o.g. (ove godine)


b) skraćenice za mere, veličine, novčane jedinice koje se pišu bez tačke:

m (metar) g (gram) USD (američki dolar)
cm (centimetar) t (tona) EUR (evro)
km (kilometar) l (litar) JPY (japanski jen)
kg (kilograd) dcl (decilitar) GBP (britanska funta)
mg (miligram) hl (hektolitar) SIT (slovenački tolar)


Pošto su to međunarodne skraćenice pišu se latinicom.

c) Bez tačke se pišu i sledeče skraćenice: dr (doktor), gđa (gospođa), gđica (gospođica).


II Skraćenice koje su nastale od prvog slova ili sloga svake reči u višesložnim izrazima (složene skraćenice) čitaju se različito:

a) neke se čitaju potpuno kao da su svi delivi reči napisani, a pišu se bez tačke, npr.:
VPŠ - Viša poslovna škola
UN - Ujedinjene nacije
PTT - Pošta, telefon, telegraf

b) neke postaju reči pa se čitaju kao skraćenice i menjaju po padežima, npr.:
Bila sam u SAD-u. Iz SAD-a sam donela kompakt diskove sa operskom muzikom.

c) skraćenice preuzete iz stranih jezika pišu se kako se izgovaraju i menjaju se po padežima, npr.:
Uneskova pomoć zemljama u razvoju je dragocena.
Pomoć u hrani i lekovima je stigla od Unicefa.

[becky]

Vrlo lijepo, samo mislim da su članovi foruma ovdje radi zabave a ne zbog toga da bi pravopisno pisali. Bitno je da se razumijemo

I upalo mi je nešto u oko:
ako si već napisao: "2. aprila 1957." onda si trebao napisati i 15. avgusta 1991. i 15. marta 1991. godine.

Tako je pravilno po hrvatskom pravopisu

Lijepi pozdrav

[paralelopipe]

I upalo mi je nešto u oko:
ako si već napisao: "2. aprila 1957." onda si trebao napisati i 15. avgusta 1991. i 15. marta 1991. godine.

Tako je pravilno po hrvatskom pravopisu

Sombor, 15. avgust 1991.
U Novom Sadu, 2. aprila 1957.


U srpskom jeziku je to malčice drugačije, pa bi bilo lepo da neko postuje i pravopis hrvatskog jezika.

[amater]

Mislim da se ne bi trebali opterećivati, je li nešto lepo ili lijepo, bitno je da se razumijemo.
A o pravopisu, to je osobno i stvar naobrazbe, te i nije svrha ovog foruma, nego da se svi skupa na takav način družimo.

[paralelopipe]

Što se rečnika tiče, potpuno se slažem sa tobom, meni je svejedno kojim se jezikom priča dok god mogu da razumem, ali što se pravopisa tiče, tu se ne slažem. Jeste da je ovo forum zabavnog karaktera, i kao takav okuplja veliki broj ljudi, širokog raspona godina, i nije mi svejedno kada neko konstantno piše ne znam, ne umem i sl., spojeno. To što on ovde piše možda nema neku težinu, ali to isto radi i na drugim mestima, popunjavajući formulare, rešavajući testove, pri izradi CV-a. I nije to najstrašnije, još gore je kada neko ko nije siguran kako se nešto piše, uzme primer nepravilnog i zadrži ga, i tako se to širi u nedogled. Zamisli da Englezi ne pišu I velikim slovom, ili Nemci imenice, velikim početnim slovom, mislim da je to nepodustivo.

Čuvajmo svoj jezik, bez obzira kako se on zvao.

[mailman]

Kao što je Becky napisala, mi smo zabavni forum, a ne edukativni.
Ne vjerujem da itko od nas ima volje i živaca ispravljati tuđe (a i vlasitite) pravopisne greške.
Nitko ti ne brani da onom korisniku koji je pogriješio i čija greška te "bode" u oko pošalješ PP i nagovoriš ga da ode na neki brzi tečaj opismenjavanja.Vjeruj mi, nama ostalima je dosta škole, posla i ostalih pi*darija i forum nam služi isključivo za druženje i relaksaciju.
Da li je neko napisao "ne znam" ili "neznam" manje je važno.Bitno je da na forumu nema vrijeđanja, svađanja i podcjenjivanja po bilo kojoj osnovi, a u tome smo, nadam se, daleko ispred svih drugih foruma.Sve preko toga je traženje dlaka u jajetu.

[MESSIAH1]

Ja neznam s koje si ti strane došo, jel sa CIA-ine ili FBI-eve ali pobratime, da sam htjeo da govorim kurtuloroški , ja bi upiso faks i ondak ti nebi ovako piso. Kao što su si ti gore već napisali ovo je zabavni forum za sve ljude dobre volje a ne fakultetski forum. Zato brajko oladi malo i zabavljaj se skupa sa nama jer smo zabavni . A ako nečeš aj nas nemoj s tim smarat jer ne znam kakovu imaš ti korist od toga.

Pozdravček

p.s.

a da sam htjeo se kutruloroški obrazujem išo bi dalje u školu i de nam objasni kakvi su to hijeroglifi

[Nesika]

Hmmmm .........Hmmmmmmmmmm .....Da i ja koju svoju kazem. paralelopipe malo na sve ovo sto se tice pravopisa gledaj sa neozbiljnije strane. Kao sto mailman kaza dal je neko napisao ne znam ili neznam neradi se o tome dali taj neko pravopisno obrazovan, moguca je i greska prilikom kucanja. Evo ja sam prvi koji dosta dosta gresak pravi u tom tipkanju u nekoj brzini ispane i podosta toga iskrivljenog. Bitna je poruka koja se istipka da je shvatljiva a sve dalje onosenja nosa u to dali je to pravopisno istipkano ili ne je suvisno. A povrh svega sto ovaj forum nije namenjen za srpsko trziste neg za sve iz Ex Yu i sire sto mi je jako drago, samom tom cinjenicom greske su neminovne, sto sa moje tacke gledista a verujem i ostale vecine nije nista strasno. Ja jos nisam ni otkoga cuo na forumu da nesto nije razumeo sto je na njemu istipkano. Sto ce reci ZabAvni smo a ne edukativni forum....

Ja na ovaj toj predlog gledam pozitivno sto ce rec imas kod mene jeda pljus, verujem i kod ostalih jer si pokazo zelju da jos unapredis forum a to je bitno i pored svega sto idejica nije prosla prodje neka druga..............

[hiro]

a jel ovo vazi i za bracu slovenci i makedonci ?

[Conka]

Za njih posebno

[valentina]

slušaj majstore mi smo ti tu glumpavi i tupavi pa nemožemo svatit niš pa prema tome nemoj se ni ti trudit jel nije ti to dobro.....ah da pogle šta su mess i mail napisali to i ja a sigurna sam i drugi misle ti budi slobodno pametan mi ti volimo takvi bit opušteni ah da još samo da ti kažem ovo je puno pravopisa ti ćeš sigurno svatit sve same točke zarezi prirezi i ostala shranja

[lukaj]

Eto kakvi smo mi ljudovi.Covek sasvim dobronamerno napise jedan post i onda ljudi pocnu da traze dlaku u jajcu.Gde vam je tu sirina i kosmopolitnost.Svako od nas kad podje u beli svet moze da se pohvali da govori bar cetiri jezika.Em govori-em pise.Zar to nije jedno bogatstvo.Ako nesto bas i nije po pravopisu i nije tako strasno.
Ali je strasno ako vam neko dobronamerno kaze da se necu pise zajedno a vi znajuci to ipak pisete ne cu .Bolan ljudi daj da pijemo kafu ili kavu ili vec...Uzeli su nam dusu.Nemojte dozvoljavati da nam uzmu i srce.
>.,:;" - !? n[vdfuoihvirjvoerpjkgvorepgghtghtij

[Vukovo]

Paralelopipa je 100 % u pravu. Niko se ne sili da bude pismeniji i sl. nego se samo daje sansa onome ko bi da se podsjeti ili malo nesto nauči o našem pravopisu.
Ljudi ba, dajte šansu miru, pardon pravopisu.

[hiro]

cijem odn. kojem pravopisu ?

ups odosmo mi u politiku.

[Conka]

Ja mislim da je dovoljno , tema se zatvara....
Ljepo je pisati tacno ..ko voli nek izvoli ko ne voli ...ne teramo ga na silu